DobraVest

DobraVest je glas Biblije i objava Božije ljubavi čitaocima

Bog se objavljuje svom narodu

2.Knjiga Mojsijeva 20:2 "Ja sam Gospod Bog tvoj, koji sam te izveo iz zemlje misirske, iz doma ropskog".

Deset Božijih zapovsti ne nameću ljudima nikakav sistem legalističkih pravila niti komplikovane dogme, koje im je otkrio neki anđeo. Umesto toga, sam Bog progovara svom narodu preko njih.
Stvoritelj se plibližio svojim stovrenjima i Svetac pristupa blizu svom grešnom narodu.

1 - Božija ličnost
Prva reč koju čitamo u Deset Božijih zapovesti je "ja". Živi Bog nam se obraća kao osoba, ne kao maglovit duh ili kao neka vrsta zastrašujuće grmljavine koja se čuje u daljini.

Njegov jezik se može lako razumeti. „On želi da uspostavi jedan lični, pouzdan odnos sa nama. On komunicira sa nama po svojoj milosti, a ne kroz zakon ili gnev. Kako je to velika privilegija za nas, da nam se On obraća pun dobrote i ljubavi!”

Čovek može u svojoj tvrdoglavosti da pokušava da okrene leđa svemogućem Bogu i da beži od njegove dobrote. Ipak, sveti Bog nas vidi gde god da se nalazimo. Mi smo uvek u njegovoj prisutnosti.
Upravo zbog toga, svaka mudra osoba bi trebalo da se odazove na njegove reči. Sama činjenica da On kaže "Ja" znači da smo mi uzdignuti na nivo "ti", i možemo da razgovaramo sa njim kao bića koja poseduju identitet.

Iz svega ovoga nam je apsolutno jasno da sam večni Bog, Svedržitelj svega što postoji, večni Sudija se lično obraća nama kao osoba. Zato, pažljivo slušajmo šta nam On govori i radosno, sa zadovoljstvom se držimo njegove reči.

2 - Božije postojanje
Bog nam otkriva svoju suštinu kada kaže "Ja jesam". Kako onda ljudi mogu da tvrde da Bog ne postoji? Sve ateističke tvrdnje na kraju propadaju pred ovim Božijim svedočanstvom, s obzirom da je "Ja jesam" razlog našeg postojanja. Bog postoji! Sve drugo prolazi, jedino On je večan.

Čovek se neprekidno buni protiv svog Stvoritelja, kao da se odupire nekoj moćnoj planini. Međutim, istina se ne zasniva na tome šta čovek govori o Bogu niti na tome šta naučnici o njemu pišu.
On je Istina i On ispunjava univerzum. Neki ljudi su to poricali pre 3000 godina, u Davidovo vreme, tvrdeći da Bog ne postoji Psalam 14. Psalmista ih naziva iskvarenim bezumnicima zbog toga što su zanemarili stvarnost i prevideli Boga, koji u svojoj ruci drži i krepi čitav univerzum. Pa ipak, nevernici su živeli u svojoj grešnosti bez ikakve savesti.

Božije svedočanstvo o sebi pobija osnovu na kojoj je zasnovano Budino versko stanovište. Nirvana, sa svojim učenjem o odricanju samog sebe i umiranju svojim željama sve do tačke kada će tvoja duša doživeti jedno veliko ništa, uopšte nije realna.

Bog želi da ljudi žive. On je živ i On svedoči "Ja jesam."
To što je On prisutan, daje smisao i svrhu našim životima.
On želi od nas da živimo kao što On živi. Njegov cilj nije da mi izumremo. Božije svedočanstvo takođe razara i sve materijalističke dogme. Osoba koja poriče da postoji duhovni svet je uistinu kratkovida. Zapravo, ta osoba je kao kamen koji ostaje na zemlji, dok ptica leti na nebu.

Bog je živ i On ti se obraća.
On se obraća čak i materijalisti, ateisti i komunisti, prostitutki kako bi svi mogli da prignu uho k njemu i postanu mudri. Ako neko odbije da sluša i otvrdne svoje srce, postaće poput slepog čoveka koji tvrdi da sunce ne postoji zbog toga što on ne može da ga vidi.

3 - Ko je Jahve?
Bog je rekao Mojsiju: "Ja sam Gospod." "Ja sam onaj što jeste" je prilično bukvalan prevod jevrejskog teksta u 2.Mojsijeva 3:14.

On iskazuje Božije stvarno, večno, bezuslovno, nezavisno postojanje. Bog postoji na jedan način koji se u potpunosti razlikuje od bilo koga i bilo čega drugog što postoji. On se ne menja i to je osnova naše vere i kamen temeljac našeg spasenja. Sa svim našim ograničenjima i grešnošću, nepromenljivi Bog nama ostaje veran.
Zbog njegove vernosti, mi imamo prava da mu se vratimo. Čak i kada se suočimo sa krajem ovog sveta, Bog nas teši: "Nebo i zemlja će proći, ali moje reči neće proći". Matej 24:35

Bog, u svojoj suverenosti, obuhvata sve:
On je sveznajući, svevideći i svemudri. Kada se sva vrata zatvore, On nam pruža izlaz. On razume naša osećanja i misli. On ne želi od nas da prestravljeni padamo pred njegove noge. Umesto toga, On u nama stvara duboku nadu i pouzdanje. On nam se obraća da bismo mogli da podignemo svoj pogled ka njemu puni poverenja.
On želi da bude Gospodar našeg života. Eh, kada niko ne bi krio svoje lice od našeg strpljivog Boga, jer On čeka na naš odgovor!
Kada se neko vrati svom Stvoritelju, to je znak da se odazvao njegovoj milosrdnoj dobroti i ljubavi. Kada Bog kaže: "Ja sam Gospod", On takođe ističe da je On jedini Gospod i da nema drugog osim njega.
Svi ostali duhovi i bogovi su taština - zablude.

U našem sadašnjem dobu, gde se duhovi i misteriozna učenja pretvaraju u moderne religije, oni koji su demonom opsednuti doživljavaju oslobođenje pouzdajući se u jedinog pravog Boga.
Danas, agnosticizam je u opadanju, tako da ljudi idu u drugu krajnost, upliću se u okultne radnje i postaju robovi zlim duhovima.
Njihova propaganda se nalazi svuda, na radiju, televiziji i u novinama.

U Evanđeljima, Isus kaže "Ja sam On", što predstavlja celokupni odraz Deset Božijih zapovesti. Ovim rečima, Isus potvrđuje da je On Gospod, i glavna ličnost dobre i radosne vesti koju su anđeli objavili pastirima u Vitlejemu. Isus ide i korak dalje govoreći: "Ja sam hleb života," "Ja sam svetlost sveta," "Ja sam vrata," "Ja sam put, istina i život."
Isus je takođe rekao "Ja sam Kralj." "Ja sam početak i kraj." Od tada, njegovi sledbenici bez oklevanja ispovedaju da "Isus jeste Gospod."
On se nikada ne menja i On nas spasava od svakog greha.
On je potvrdio svoj status i autoritet kada je ustao iz mrtvih.

Još od tada, početak Deset Božijih zapovesti nama zvuči veoma utešno: "Ja sam Gospod." Mojsije nije imao jasnu predstavu o utelovljenju njegovog Gospoda koji dolazi. Međutim, 1350 godina pre Isusovog rođenja, on je primio osnovne reči otkrivenja pomoću koji se Bog identifikovao: "Ja sam Gospod, tvoj Bog."

4 - Ko je Bog?
Na jevrejskom, Bog sebe naziva "Elohim," što se na arapskom prevodi sa "Allah". "Elohim" se može čitati kao "Eloh-im", dok je Allah "Al-el-hu". "Al" je određeni član. "El" je izvorno ime za Boga u semitskoj kulturi, i znači "sila". Isus je objavio suštinsko značenje imena "El" potvrdivši ga kada je svedočio pred vrhovnim sudom: "od sada ćete videti Sina čovečijeg kako sedi Silnome zdesna." Matej 26:64 Reči "-im" i "-hu" su sufiksi. Jevrejsko "-im" označava mogućnost množine, dok je "-hu" na arapskom isključivo jednina. Na taj način je u suštini jedinstvo Svetog Trojstva isključeno iz reči "Allah", dok "Elohim" ostavlja prostora za trojedinog Boga.

Večni Gospod ne samo da je sveznajuć, svemudar, sveprisutan, već je i svemoćan. On je jedina sila na čitavom svetu koja gradi, svojom silnom Rečju, On je stvorio čitav univerzum ni iz čega.

On je strpljiv sa svima.
Naš Gospod nije destruktivan, okrutni bog koji na pravi put ukazuje onome kome hoće, a u zabludi ostavlja onoga koga hoće (Sure al-Fatir 35:8 i al-Mudattir 74:31). Naprotiv, naš Bog želi "da se svi ljudi spasu i da dođu do spoznanja istine." 1.Timoteju 2:4

U Starom zavetu, postoje ljudi čija su imena i zemlje povezane sa imenom "El". Njihova deca su dobila imena kao što su Samuel, Elajdža, Eliezer i Daniel. Svojim gradovima su davali imena kao što su Betel, Jezrael i Izrael. Na takav način, oni su se povezivali sa "silom" koja upravlja čitavim univerzumom.

U Novom zavetu, ljudi su takođe bili na jedinstven način povezani sa Bogom, pošto je On svojim sledbenicima obećao: "primićete silu kad na vas siđe Sveti Duh." Dela 1:8 Bog ne odbacuje grešnike, već ih On čisti, posvećuje i prebiva u njima. Upravo je naš Gospod Isus Hrist, Svemoćni, taj kome je data sva vlast na nebu i na zemlji. Atomske bombe nisu ništa u poređenju sa njegovom večnom silom; njegova vlast nema kraja.

5 - Ko je Bog u islamu?
Pokornost Svemogućem vodi muslimane da uzvikuju "Allahu akbar", Allah je veliki! Stoga, jedan musliman smatra da je Allah "lepši" i "pametniji" od svih. Na taj način, Allah u islamu postaje veliki, snažan i nedodirljivo uzvišen iznad svojih robova. Nijedan ljudski um ne može da ga shvati. On shvata nas. Allah u islamu je potpuno udaljen i potpuno nepoznat. Svaka pomisao o njemu je nedovoljna i netačna. Ljudi, oni bi rekli, nikada ne mogu razumeti Svemoćnoga. Muslimani mogu samo da strahuju od njega i da mu se klanjajum ničice padajući pred njim.

Sufiji su pokušali da uspostave ljudske mostove kako bi pristupili tom velikom, a opet nepristupačnom Allahu, ali sam Kur'an ne dopušta nikakve pokušaje za ostvarivanjem bliskosti kroz tu apstraktnu beduinsku logiku. U islamu, Allah ostaje neopažen i nije uspostavio savez sa muslimanima. Muhamed se ne smatra posrednikom između Allaha i muslimana kako bi ih povezao sa Allahom nekim islamskim zavetom.
On zapoveda svima da se pokore njihovom Gospodu ne dajući im nikakva obećanja.

Muslimani ne shvataju kakav je Bog u suštini.
Kao rezultat toga, oni ne mogu spoznati svoj pravi greh, niti mogu zaista iskusiti njegovu milost. Slavljenje Boga u islamu nije izraz zahvalnosti Spasitelju zbog toga što ih je spasio od greha, niti zahvalnost za izbavljenje od suda. Radije, to predstavlja obožavanje jednog udaljenog, moćnog Allaha, poput robova koji padaju pred noge svom gospodaru, ispunjeni strahom i sumnjom.

Oni su motivisani da slede Muhameda zbog toga što islam veliča Allaha, koji ih zastrašuje i nikada ih ne posvećuje. Oni ne zahvaljuju Spasitelju na tome što ih je besplatno spasio, jer islam nema spasitelja.
Nije ni čudo da musliman ostaje vezan za svoje formalano, ritualističko klanjanje!

S druge strane, pravi Bog koji se otkrio u Bibliji ne ostaje daleko od svog stvorenja. On nam se približio i uspostavio savez sa nama, Adamovim potomcima, rekavši: "Ja sam Gospod, Bog tvoj."

6 - Savez sa Bogom
Zamenica "tvoj" u izrazu "tvoj Bog" je prisvojna. To znači da nam Bog dopušta da ga prisvojimo. Možemo mu verovati kao što dete veruje svom ocu. Svemoćni Bog se saginje ka nama, uprkos našem buntovništvu, kao da želi da nam kaže "Ja sam tvoj. Hajde pokaj se, vrati mi se i prepusti se zauvek isključivo meni!" To je ta primamljujuća vest, da Deset Božijih zapovesti počinju sa zavetom koji je uspostavljen između Boga i ljudi.
To je zavet koji sam Bog nudi svom narodu. Kroz njega, Bog nam potvrđuje svoje prisustvo i svoju ljubav prema nama.
On očekuje od nas da se odazovemo na njegovo sveprisustno postojanje verom, nadom i ljubavlju.

U svom zavetu sa grešnicima, Bog ih uverava u njegovo oproštenje, spasenje, zaštitu i blagoslov. "Ako je Bog za nas, ko će protiv nas?" Rimljanima 8:31 On nas ohrabruje time što nam potvrđuje da je uvek sa nama i da On radi kroz naše slabosti. Ljudski greh ne zaustavlja Božiju vernost. Nema sumnje da će Svetac suditi svakom grehu, koliko god mali on bio. Njegova savršena pravda zahteva osudu svakog greha, ali njegova večna ljubav u Hristu čisti od greha sve one koji stupe u savez sa njim. Time što je umro umesto nas, Hrist nam je dao garanciju da je božanski savez stupio na snagu. Od tog trena, krst označava nastavak njegove milosti.

7 - Bog naš Otac
Odvojenost čoveka od Boga je prekinuta Hristovim rođenjem. Bog je došao u telu zato da njegovi sledbenici više ne budu robovi, pošto ih je Isus oslobodio od ropstva grehu, đavoljih okova, od smrti, pa čak i od Božijeg suda. Isusova krv je bila prolivena za okajanje radi našeg oslobođenja.

Svako ko veruje u Hrista će biti očišćen i usvojen kao Božiji sin ili ćerka. Kroz Hrista, Svemogući Bog je postao naš Otac, i zakonski i duhovno. On nas uverava u to da čak i ako počinimo ozbiljan greh: "Ja sam Gospod, Otac tvoj."

Bog, Otac našeg Gospoda Isusa Hrista, daje silu Svetog Duha svima koji vole i slede raspetog i vaskrslog Isusa. Nanovo rođeni vernici u Isusa poseduju život i prirodu njihovog nebeskog Oca. Oni više nisu u ropstvu očaja niti u kandžama duhovne smrti. U Hristu, sveti Bog se vezao za nas. Učinio nas je svojim hramom, mestom u kome On prebiva.
On je naš Otac i mi smo njegova deca. Mi pripadamo njemu i On pripada nama. Ovaj novi savez je ostvaren na osnovu Hristove zastupničke smrti umesto nas. Od tog trena, svaki vernik u Hrista doživljava lični kontakt sa Bogom. Kada se moli, on ne govori u prazno.
Umesto toga, molitva je poput telefonskog razgovora sa Bogom, ispunjena zahvalnošću, ispovedanjem i molbama. Naš nebeski Otac nas verno sluša.
Mi u njegovom očinstvu pronalazimo svoje utočište. On nas okružuje i štiti plaštom svoje pravednosti.
Za razliku od muslimana, istinski hrišćani nisu daleko od svog Boga.
Oni se ne klanjaju grupi bogova poput hindusa niti čekaju na veličanstveno ništa kao što to čine budisti.
Svemogući Bog se vezao za Hristove sledbenike zbog svoje ljubavi, pružajući im mogućnost da žive u njegovom prisustvu i postanu nalik njemu. Naš nebeski Otac nije želeo da nas ostavi u beznadežnom stanju, već je odlučio da nas spasi i da nas obnovi.
Stavio je izazov pred nas govoreći: "Budite sveti, jer sam ja svet." 3.Mojsijeva 11:45

Zajedništvo sa Bogom ne samo da predstavlja mentalnu veru, već dovodi i do radikalne moralne promene u čoveku. Ako živimo sa Bogom, srž našeg bića će se promeniti zbog toga što je večni Bog odlučio da svoju decu dovede do svojih standarda. Naš Otac želi da budemo nalik njemu, kao što je i Isus rekao: "Budite savršeni kao što je vaš nebeski Otac savršen." Matej 5:48 Deset Božijih zapovesti predstavljaju jednu fazu u procesu preobraženja od izgubljenog naroda do Božije dece.
Zapravo, duhovno ogledalo - one predstavljaju prepreke koje nas, po njegovoj milosti, sprečavaju da odlutamo od njega.

Možda ste osetili kao da je nemoguće ispuniti Hristove zapovesti.
Kako mi možemo biti savršeni kao što je Bog savršen? Zar ova tvrdnja ne zvuči kao ponavljanje Evinog iskušenja iz raja, kada je čula Sotonin glas koji govori: "Postaćete kao Bog." 
Čovek ne može samog sebe da spasi, niti može svojim trudom da postane pravedan. Svaka samopravednost se zasniva na zakonima koji pobuđuju pobunu i vode ka osudi.

Međutim, pravo posvećenje je dobro delo našeg nebeskog Oca u nama. On nas vodi stazama njegove pravednosti. On nas svakodnevno poziva da se odreknemo sebe i našim dušama daje večnu silu da pobedimo ono zlo u nama. On nas podstiče da čitamo njegovu Reč i da je se pridržavamo. On nas obasipa svojom ljubavlju, koja sebične ljude preobražava u sluge i služitelje.

Duhovni darovi našeg Oca su toliko očigledni da ih je čak i Muhamed priznao, opisujući Hristove sledbenike kao posebne ljude koji "se ne ohole, i u čija srca su samilost i blagodat izliveni." (Sure al-Maida 5:82 i al-Hadid 57:27).

8 - Zadobijeno spasenje
Bog želi da nas oslobodi od ropstva grehu. Svojom drugom izjavom u uvodnom delu Deset Božijih zapovesti, On nam govori da mi ne možemo sami sebe da oslobodimo od ropstva grehu.
Bog je taj koji će to učiniti kroz našu pokornost u veri.
Bog je, preko Mojsija, izbavio svoj narod od gorkog ropstva, uspostavivši božanski savez sa njima. On ih nije prihvatio zbog toga što su bili pravedni, već ih je izabrao po svojoj milosti. On je objavio: "Ja sam Gospod Bog tvoj, koji sam te izveo iz zemlje misirske, iz doma ropskog." Jakovljevi sinovi su se 3600 godina ranije iselili iz stenovitih, jalovih zapadnih planina Jordanske doline, kada je suša pustošila njihov kraj. Glad ih je vodila do plodne doline Nila, nekih 300 kilometara daleko od njihovih domova. Tamo su živeli lakšim životom. Svake godine, Nil bi preplavio i nahranio zemlju.

Ako čovek živi u grehu, on je rob svom grehu. Droga, senzualne želje, krađa, lenjost, silovanje i zloća postaju njegov zatvor.
Neki se nalaze u agoniji suptilnog, nevidljivog ropstva poput alkohola, pušenja, zavisnosti od droga i hroničnog laganja, a da i ne spominjemo vračanje i zle duhove. Sotona se poigrava sa njihovim umovima. Međutim, Isus oslobađa svakog ko veruje u njega i pušta ih na svetu slobodu Božije dece. Hrist je pravi Pobednik, spasonosni Gospod, mudri Lekar, dobri Pastir i verni Prijatelj.

Ko god da je došao k njemu, primio je pomoć i savet. Deset Božijih zapovesti predstavljaju zaštitnički zid oko onih koji su milošću oslobođeni. Bog je postao njihov Otac, Hrist njihov Spasitelj, a Sveti Duh njihov Tešitelj. Oni su razumeli da je Boga Otac, Sin i Sveti Duh u suštini jedan Bog. Oni su sa njim doživeli pravo oslobođenje sa zahvalnošću i mirom. Nije ni čudo da im je Deset Božijih zapovesti postalo znak Božijeg vođstva, rađajući u njima pesmu hvale koja se orila pustinjom njihovih života. Psalam 119:54

Jakovljevi potomci su se jako brzo umnožili i postali su velika pretnja egipatskom narodu. Faraoni su porobili strane jevrejske radnike, nemilosrdno ih iskorišćavajući. Neki od njih su se, u svom ropstvu, prisetili Boga

svojih predaka, zavapivši mu za pomoć. Oni su zaboravili na Boga dok im je dobro išlo, ali ih je siromaštvo i potreba vratilo nazad njihovom Stvoritelju i Izbavitelju. Tada je Bog poslušao njihov vapaj i poslao Mojsija, svog slugu, kojeg je pripremao u faraonovoj palati i u pustinji, kako bi ispunio svoj poziv. Gospod se objavio Mojsiju u gorućem grmu koji nije izgarao. Bog se objavio Mojsiju kao "Ja jesam"; što znači
"Ja sam onaj koji jesam. Ja se ne menjam, već ti ostajem veran." Stoga, "tražićete me, i naći ćete me, kad me potražite svim srcem svojim." Jeremija 29:13 
Gospod je poslao Mojsija velikom faraonu, kojeg su smatrali egipatskim bogom, kako bi tražio od njega da pusti porobljene jevrejske radnike.

Međutim, vladar doline Nila nije želeo da oslobodi svoju jeftinu radnu snagu. Njegovo srce je postajalo sve tvrđe i tvrđe.
Faraon nije bio spreman da oslobodi sinove Avramove sve dok ga Gospod nije primorao sve strašnijim poštastima i nevoljama.
Oni su bili oslobođeni ropstva u Egiptu, ne zbog njihove pravednosti, već samo kroz njihovu pokornost kroz veru.

Oni nisu imali ošto oružje. Noću su pobegli u pustinju, zaštićeni krvlju Pashalnog jagnjeta koje je bilo zaklano radi njih.
Za svaku porodicu po jedno jagnje je bilo prineto na žrtvu.
Pojeli su jagnjeće meso i pobegli u Božijoj sili.
Prolazak kroz Crveno more i uništenje neprijatelja koji su ih progonili, bio je konačan dokaz njihovog izbavljenja. Danas, u egipatskom muzeju u Kairu, možemo videti mumiju utopljenog faraona sa algama Crvenog mora u njegovim plućima.

Muslimani pripisuju njihovu pobedu nad neprijateljima Božijoj intervenciji u bici. Međutim, Muhamed je odneo pobedu nad trgovcima u Meki u bici kod Badra, ne zbog Božije čudesne intervencije, već zbog njihovog naoružanja. Njegovi sledbenici su žrtvovali sve što su imali. Nije ni čudo da su pobedili svoje neprijatelje! Ono što je Mojsije prepoznao kao čudesno, božansko izbavljenje (bez ijedne prolivene kapi krvi) je u islamu poznato kao sveti rat (džihad), u kom je svako dužan da učestvuje. Opravdavajuće pravilo u islamu ostaje: "Vi njih niste ubijali nego Allah; i ti nisi bacio (strelu), kad si bacio, nego je Allah bacio" (Sura al-Anfal 8:17).

Nakon što je Gospod na čudesan način izbavio izraelski narod od ropstva u Egiptu, poveo ih je u užearenu vrelinu jalove pustinje, pripremivši gozbu za njih. On je želeo da dovrši božanski savez sa njima, kako bi oni postali posvećeni u zajedništvu sa njim.
On ih je pozvao da budu sveštenički narod koji će mu služiti.
Trebalo je da oni, pred njegovim prestolom, postanu služba pomirenja za sve ljude. Deset Božijih zapovesti su predstavljale srž knjige zaveta i zlatno pravilo zajedništva sa njihovim Gospodom.
Bog se nalazio na prestolu iznad dve ploče njegovog zakona, koje su bile čuvane u kovčegu od zaveta.

9 - Spasenje u Novom zavetu
i cilj Deset Božijih zapovesti Ako razmišljamo o predivnoj pobedi koju je Bog pre 3300 godina dao Jakovljevim potomcima i uporedimo je sa spasenjem koje je Isus zadobio u novom savezu, možemo napraviti sažetak početka Deset Božijih zapovesti na sledeći način:
"Ja sam Gospod, Bog i Otac tvoj; Ja sam te otkupio za večnost."
Pošto je Isus došao u naš svet i poneo na krstu grehe svakog čoveka, i umro kao Jagnje Božije za nas, mi objavljujemo milosrđe Božije svim narodima, propovedajući Isusa kao Gospoda i Spasitelja svim ljudima. Isus je slomio lance greha i savladao autoritet Sotone svojim stradanjem i smrću na krstu. On je zadovoljio gnev Božiji i na sebi poneo osudu umesto nas.

Naše konačno spasenje je ostvareno isključivo kroz Hrista. Upravo zbog toga moramo da mu zahvalimo i u veri primimo njegovo otkupljenje. Božije spasenje je spremno i pripremljeno je za svakog čoveka.
Mi smo spaseni na jedan jedinstven način, za koji nije bilo potrebno nikakvo oružje. Istina je da je krv bila prolivena, ali to nije bila krv poraženog neprijatelja, već krv jedinorođenog Sina Božijeg, koji je sebe žrtvovao za nas. Mi se nismo spasili pridžavanjem Deset Božijih zapovesti; to nije njihova svrha. Radije, one uče nas koji smo spaseni, na koji način možemo da zahvalimo za spasenje koje smo besplatno primili.

Ko god misli da može samog sebe da spasi od greha, Sotone, smrti i Božijeg gneva svojim ljudskim pokušajima, apsolutno greši.
Zapravo, on se prepušta sve više i više ropstvu greha.
Deset Božijih zapovesti nam ne mogu pomoći da sami sebe posvetimo. Radije, one nas vode do pokajanja i do pokornosti u veri, i ispunjavaju nas radošću zbog spasenja koje je zadobijeno.
Mi ćemo ispuniti svrhu Mojsijevog zakona onda kada budemo veličali nebeskog Oca zajedno sa Isusom u sili Svetog Duha.

Bog ne želi da nas osudi, niti da nas prokune ili učini Deset Božijih zapovesti teškim teretom koji bi nas samo opterećivao. Nikako!
Naš Gospod je isplanirao naše spasenje još mnogo pre nego što je Zakon bio objavljen. On je dao svoj Zakon kako bi spasene doveo do pokajanja, a njihovu buntovnost preobrazio u pokornost, blagošću Svetog Duha. Zato, cilj Zakona je naše zajedništvo sa Bogom našim Ocem, a ne naše uništenje na dan konačnog suda.

Mnogo bolje bismo razumeli Deset Božijih zapovesti, da smo ikada bili robovi. Kao robovi, morali bi da radimo bez obzira kako se osećali, da li smo bolesni ili zdravi, mladi ili stari. Bili bismo primorani da radimo pod nepodnošljivim uslovima. Kao robovi, imali bismo svoj broj i niko ne bi mario za nas. Bog je oslobodio svoj narod od jada i bola.

Iz tog razloga, mi smatramo Deset Božijih zapovesti priručnikom koji usmerava oslobođene hrišćane da nauče kako da postupaju trezveno i mudro u svojoj slobodi. Postoje mnoga iskušenja koja vrebaju u slobodi. Ako živimo bez Boga, mi ubrzo postajemo robovi naših instinktivnih želja i greha. Pa ipak, Bog je stvorio čoveka po svom obličju.
Bez Boga, čovek ne može da živi pravednim životom.
Ne postoji savršena sloboda bez Boga.

Ako čovek živi u grehu, on je rob svom grehu.
Droga, senzualne želje, krađa, lenjost, silovanje i zločin postaju njegov zatvor. Neki se nalaze u agoniji suptilnog, nevidljivog ropstva poput alkohola, pušenja, zavisnosti od droga i hroničnog laganja, a da i ne spominjemo vračanje i zle duhove.

Sotona se poigrava sa njihovim umovima.
Međutim, Isus oslobađa svakog ko veruje u njega i pušta ih na svetu slobodu Božije dece. Hrist je pravi Pobednik, spasonosni Gospod, mudri Lekar, dobri Pastir i verni Prijatelj. Ko god da je došao k njemu, primio je pomoć i savet.
Deset Božijih zapovesti predstavljaju zaštitnički zid oko onih koji su milošću oslobođeni. Bog je postao njihov Otac, Hrist njihov Spasitelj, a Sveti Duh njihov Tešitelj. Oni su razumeli da je Boga Otac, Sin i Sveti Duh u suštini jedan Bog.

Oni su sa njim doživeli pravo oslobođenje sa zahvalnošću i mirom.
Nije ni čudo da im je Deset Božijih zapovesti postalo znak Božijeg vođstva, rađajući u njima pesmu hvale koja se orila pustinjom njihovih života Psalam 119:54.

Kontakt

GORE