DobraVest

DobraVest je glas Biblije i objava Božije ljubavi čitaocima

Opraštanje - kako da oprostim?

Biblija uči: Molitva OČE NAŠ
"Oprosti nam dugove naše, kao što i mi opraštamo dužnicima svojima".
Ovo znači: "Da nama može Bog da oprašta grehe, samo ako smo mi spremni da iskreno i bezuslovno oprostimo onima koji su nas povredili". Prepusti pravdu Bogu!

Mojsijev zakon o ljubavi
Samo pazite dobro da vršite zapovest i zakon, što vam je zapovedio Mojsije sluga Gospodnji, da ljubite Gospoda Boga svog i da hodite svim putevima Njegovim, i čuvate zapovesti Njegove i držite ih se, i da Mu služite svim srcem svojim i svom dušom svojom. Isus Navin 22:5.

Isusov zakon o ljubavi
1. "A Isus reče mu: Ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom misli svojom." Matej 22:37
2. "I ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim i svom dušom svojom i svim umom svojim i svom snagom svojom. Ovo je prva zapovest." Marko 12:30
3. "A on odgovarajući reče: Ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom snagom svojom, i svom misli svojom, i bližnjeg svog kao samog sebe." Luka 10:27

Govor apostola Pavla o ljubavi 1. Korinćanima 13:1-13
1 Ako jezike čovečije i anđeoske govorim a ljubavi nemam, onda sam kao zvono koje zvoni, ili praporac koji zveči. 
2 I ako imam proroštvo i znam sve tajne i sva znanja, i ako imam svu veru da i gore premeštam, a ljubavi nemam, ništa sam. 
3 I ako razdam sve imanje svoje, i ako predam telo svoje da se sažeže, a ljubavi nemam, ništa mi ne pomaže.
4 Ljubav dugo trpi, milokrvna je; ljubav ne zavidi; ljubav se ne veliča, ne nadima se, 
5 Ne čini šta ne valja, ne traži svoje, ne srdi se, ne misli o zlu, 
6 Ne raduje se nepravdi, a raduje se istini,
7 Sve snosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi.
8 Ljubav nikad ne prestaje, a proroštvo ako će i prestati, jezici ako će umuknuti, razuma ako će nestati.
9 Jer nešto znamo i nešto prorokujemo;
10 A kad dođe savršeno, onda će prestati šta je nešto.
11 Kad ja bejah malo dete kao dete govorah, kao dete mišljah, kao dete razmišljah; a kad postadoh čovek, odbacih detinjstvo.
12 Tako sad vidimo kao kroz staklo, u zagonetki, a onda ćemo licem k licu; sad poznajem nešto, a onda ću poznati kao što sam poznat.
13 A sad ostaje vera, nada, ljubav, ovo troje; ali je ljubav najveća među njima.

Oproštenje – Kako da oprostim?

Od svih vrlina, kojima bi uvek, a naročito sada, pred Božić - tokom posta, trebalo prosijavati, najvažnije je opraštanje. Spasitelj nam je u Molitvi Gospodovoj Oče naš ostavio najdelotvorniji savet kako bi trebalo da se molimo. Nema uzvišenije pravde od reči „I oprosti nam dugove naše kao što i mi opraštamo dužnicima našim." Matej 6:12 
Te reči su, reklo bih se, najdelotvornija Božija matematika, jer u nama motivišu neprestano preispitivanje naših osećanja, misli i dela, dakle traže “polaganje računa” pred Bogom i pred samim sobom. I to svakodnevno!

Kako bi se uopšte drznuli da zamolimo Nebeskog Oca da nam oprosti naša grešenja, a da prethodno mi nismo spremni jedni drugima da oprostimo?
Početak života u Bogu i sa Bogom jeste u Svetoj (uredbi) tajne krštenja. Govoreći o Krštenju, Jovan (Krstitelj) nam poručuje:
Kršteni smo da bismo se borili. Na kakvu smo to borbu pozvani? Duhovna je to borba, pre svega, ali borba koja nikada ne isključuje i našu celovitost, jer smo mi uvek - telo, duša i duh. Tu borbu, zapravo, to staranje o svemu u nama, a onda i oko nas,  to preusmeravanje naše umne, duševne i telesne snage u pravcu budnosti i vođenja brige o svim aspektima našeg života, ali i dobrovoljna promena u redosledu važnosti naših čežnja. Ne poručuje nam uzalud Jovan u Evanđelju: Hristos nije došao da ukine našu volju, nego da preusmeri naša htenja!

Pečat čitavog procesa koji je namenjen svima nama, jeste ljubavlju motivisano praštanje! Oprostiti drugima znači dostići stepen kako duševne tako i duhovne zrelosti. Oprostivši, mi smo zaista u stanju “da budemo sa drugim u istom prostoru”, tj. da rado primamo svaku osobu i sve ono što nije onako kako bismo mi to želeli ili hteli. Osim toga, opraštanje deluje i terapeutski, isceliteljski ... Izvor praštanja je u Bogu, i zato nas niko tako delotvorno ne uči opraštanju kao Bog. Sve je više psihijatra koji tvrde da bi mogli da izleče 50 do 80% pacijenata kada bi ovi mogli da oproste onima koji su ih uvredili, ili iskreno ispovede svoje grehe i sami prime oproštenje od drugih. Ispovedanje greha je sastavni deo života jednog hrišćana.

Ako nismo voljni da opraštamo, gorčina i ponos su preuzeli vođstvo u našim srcima, Božiji sjaj i svetlo sve više tamne u našoj duši! Duša je mračna, živi u strahu i ostalim ozbiljnim tegobama koje rastu u centru naše nesrećne duše. 
Sveti Duh se žalosti i sve više povlači iz našeg bića jer sve manje božanstva je u nama. Gospod Isus plače za čovekom koji se odvojio od Njega, jer je tvrda srca.
A čovek koji je odvojen od Gospoda Boga, sve više  pripada đavolu!

Bog ne samo da “podučava” opraštanju, On nam je podario oproštaj! Najradikalniji vid Božijeg opraštanja, nama ljudima, jeste golgotski Krst i na njemu raspeti Sin Božiji.
Hristovim raspećem, smrtću i vaskrsenjem, Bog ne samo da nam je oprostio, nego nas je i vratio u naše prvobitno dostojanstvo!
Zato naš najveći “način razmišljanja” - “opraštam mu, ali s njim više ne želim ništa da imam” - nije ni nalik opraštanju, jer nije po Bogu! ... Važno je pitati, ali je važnije odgovoriti: Zašto je dobro i zašto je potrebno oprostiti? I dobro je, a i potrebno je jer ima Boga, koji je Ljubav, i Koji nam ljubavlju prašta! Dakle, prašta nam samim Sobom! 

Drugi razlog je u tome da smo svi mi po liku Božijem sazdani. Bogu smo najbliži samo tek onda kada opraštamo!
Nema boljeg načina da se pokaže i dokaže da smo Božanskoga porekla, da smo deca Božija, nego što je to opraštanje.
A zatim, dobro je i potrebno je oprostiti jer  ne želim da od svoje duše načinim skladište tuđih grehova.
Sada se približavamo i onom najtežem pitanju kada je reč o opraštanju, naime: Zašto je mnogima tako teško da oproste?

Zlo, vređanje i nepravda, dakle, sve ono ružno što nam ponekad drugi čine, trojake je prirode. Naneto zlo se, kako analitički precizno primećuje Ioanis Kornarakis, skoro uvek, doživljava:
a) lično 
b) emotivno duboko i
c) nepravedno
 
Naneta nam uvreda i zlo su uvek lični jer često dolaze od strane nekoga ko nam je blizak i u koga smo imali poverenja.
Uvreda i zlo se doživljavaju emotivno duboko jer često dodiruju najosetljivije porive našeg bića. ...Uvreda i zlo se doživljavaju i kao nešto prema nama nepravedno jer mešamo pravo i pravdu, dve potpuno različite kategorije.
Ali, iskreno govoreći, ako čak i “na pravdi Boga” stradamo, nismo li kao sledbenici Gospoda Isusa Hristai na to i pozvani?

Kako ćemo i kada biti blaćeni bez stradanja pravde radi?
Matej 5:10."0 Blago prognanima pravde radi, jer je njihovo carstvo nebesko".
Preterani osećaj uvređenosti jasno dokazuje da sebi pripisujemo značaj koji, iskreno, baš i ne zaslužujemo. Jedan od blagoslovenih blistavijih umova u 20. veku, probleme i iskušenja je poredio sa čvorovima, rekavši: Ni jedan se čvor ne može rešiti mačem, ni u materijalnom, pa ni u moralnom smislu. A kada se već raseče mačem, onda je njegova osveta u tome da poseje još stotine novih čvorova, sve težih, sve zapletenijih.

Rasečeni čvor je nerešen čvor. Umnožen čvor. U najboljem slučaaju, ostavljen za kasnije rešavanja”. ... Ako presecanjem čvora, tj. kidanjem svih veza sa onim ko nas je uvredio, mislimo da rešavamo problem, tek tada zapravo pokazujemo nedostatak osećaja realnosti, kao i elementarni manjak ljubavi i brige prema sebi. Nerazrešen čvor, neoprošten greh, eventualno će skliznuti u oblast našeg nesvesnog, ali će se zato, kad-tad, kao bumerang vratiti i još žešće nas pogoditi.

Zato umesto da postanem skladište tuđih grehova, nije li lakše primeniti onaj jedini blagotvorni način, i to tako što ću prvo izglačati u sebi onaj utisnuti, ali tako često zamagljeni, lik Božiji u sebi, i oprostiti? Svima i uvek!
Kome se molimo, zašto postimo, o kakvim “dobrim delima” govorimo, zašto se, na kraju krajeva, pričešćujemo, ako nismo spremni da oprostimo? Svima i uvek! Praštajmo jedni drugima, dok jo za to vremena imamo. Praštajmo Boga radi jer ćemo samo opraštanjem biti iskreni svetionici nezalazne radosti Vaskrsloga Hrista.

Ljudi govore o poznavanju suštine praštanja 
Ako jednoga dana mirno hodaš svojim putem i vidiš da i tvoj brat hoda u miru, ali u trenutku ugledaš nekog rđavog čoveka kako iznenada, sa nožem u ruci, iskače iz zasede i kidriše na tvog brata, kako ga udara, vuče ga za kosu, zadaje mu rane i baca ga na zemlju, hoćeš li se pred tim prizorom razgneviti na svog brata ili ćeš se sa žaliti na njega? Svaki čovek koji te napada, koji ti nanosi štetu, koji te ogovara, koji ti na bilo koji način nanosi nepravdu, jeste tvoj brat koji je pao u ruke zlotvornog đavola. Kad shvatiš da ti brat čini nepravdu, šta treba da radiš?

Treba da se veoma sažališ na njega, da saosećaš sa njegovom mukom i da se usrdno i ćutke pomoliš Bogu da tebe učvrsti u tom teškom času iskušenja, i da pomiluje tvog brata koji je postao žrtva grabljivog đavola - Bog će pomoći i tebi i tvome bratu. Ako ne postupiš tako, ako se, naprotiv, ražestiš na svoga brata, suprotstavljajući se njegovom napadu svojim protivnapadom, tada đavo, koji je za vratom tvome bratu, skače i na tvoja leđa, te se obojicom poigrava.

Oproštenje tvojih greha je moguće ako poveruješ u Gospoda Isusa Hrista kao svog Spasitelja.
Efescima 1:7 kaže, „U Njemu imamo otkup – Njegovom krvlju, oproštaj prestupa – po bogatstvu Njegove blagodati.”
Gospd Isus je platio naš dug da bi moglo da nam bude oprošteno. Sve što treba da uradiš je da zamoliš Boga da ti oprosti kroz Isusa Hrista, verujući da je Gospod Isus Hristos umro da bi platio za tvoje oproštenje – i On će ti oprostiti!

Gospod Isus Hristos je došao na zemlju i umro umesto nas. Isusova smrt, kao utelovljenog Boga je bila potpuna cena za naše grehe. 2. Korinćanima 5:2

Ti isto sada možeš biti spašen-a i slobodan-a
Ako sada osećaš da ti srce to želi, onda je to Sveti Duh koji te potstiče da svoj život od sada predaš pod Božiju upravu i vođstvo.
Ova ispod molitva ti može biti od koristi, izgovorije ti tvojim rečima srca Bogu u ime Gospoda Isusa Hrista.

MOLITVA
„Bože, znam da sam zgrešio-la protiv tebe i da zaslužujem da budem kažnjen-a. Ali Gospod Isus Hrist je na golgotskom Krstu preuzeo kaznu koju ja zaslužujem, te mi verom u Njega može biti oprošteno. Ja se okrećem od svojih greha i uzdajem se u Tebe za svoje spasenje. Hvala ti za Tvoju predivnu blagodat i oproštenje – dar večnog života! Hvala Ti što si mi poklonio snagu oproštenja, da ja mogu iz srca opraštati svima koji su me povredili jer si i Ti Gospode Isuse meni grešniku-ci oprostio i to bezuslovno! Hvala Oče Nebeski u ime Gospoda Isusa Hrista! Amin."

NAPOMENA
Možda nekima ovo neće biti prihvatljivo što Biblija uči i govori o posledici i kazni koju donose gresi ako ne opraštamo. Ali verujem, da njima nisu prihvatljive ni mnoge druge stvari o kojima Biblija uči.

Naš cilj u prvom redu i nije da ljudima (bilo koje verske ili religiozne pozadine) objasnimo doktrinu o Bogu Biblije, nego da im posvedočimo za DobruVest Istinu, govoreći im o Gospodu Isusu Hristu, koji je umro za naše grehe, stavljamo ih pred odgovornost da veruju i priznaju Isusa Hrista za Gospodara i Spasitelja, ili da ne veruju da je On (Bog) i jedini Posrednik između Boga i čoveka, i odbace jedini put spasenja.

Ukoliko imate pitanja po ovoj temi, ili druga, a koja su povezana za čovekovu veru i život po Svetom Pismu, slobodno se javite, pokušaćemo što pre da vam odgovorimo biblijskim svetlom.

Kontakt

GORE